Neki moji radovi bez Tesle

I tako…

Kad ostanemo bez Tesle, mi se snalazimo, pa se igramo i učimo. Na likovnom napravimo maske, na srpskom potražimo u udžbeniku ili sami napišemo pesme, a čas izvedemo napolju…

I tako…

SVET OKO NAS

PRIPREMA ZA NASTAVNI ČAS

 OPŠTI PODACI

Učitelj: Dragan Stanisavljević

Datum i vreme:

Nastavna tema: Životinje

Nastavna jedinica: Divlje životinje

Tip i broj časa: Obrada novog gradiva – I čas

Metode rada: Metod scenske komunikacije

Oblik rada: Frontalni, grupni, individualni

Korelacija: Likovna kultura, muzička kultura, srpski jezik

Nastavna i pomoćna sredstva: Maske, kasetofon, muzičke kasete

Mesto izvođenja: školsko dvorište

Ciljevi: Ishodi:
Osposobljavanje učenika za posmatranje i prepoznavanje životinja naših krajeva, razvijanje osnovnih pojmova o neposrednom prirodnom okruženju i njihovo povezivanje. Imenovati životinje različitih staništa u svojoj neposrednoj okolini
Razvijanje radoznalosti, interesovanja i sposobnosti za aktivno upoznavanje prirodnog okruženja Pokazati svoja interesovanja u vezi sa pojavama, procesima i situacijama u okruženju.
Razvijanje odgovornog odnosa prema sebi, svom okruženju i uvažavanju drugih Imati odgovoran odnos prema staništu biljaka i životinja
Osposobljavanje za samostalno učenje i pronalaženje informacija – Koristiti izvore informacija: slike, fotografije, dečije enciklopedije, filmove, internet, osobe iz okruženja- Izvoditi jednostavne istraživačke zadatke
Korišćenje različitih veština u neposrednom društvenom okruženju -Prepoznati svoja osećanja i potrebe drugih-Primenjivati pravila ponašanja sa vršnjacima i odraslima, u radu i igri

ARTIKULACIJA ČASA:

Uvodni deo časa:  do 7 minuta

Centralni deo časa: do 35 minuta

Završni deo časa: do 5 minuta

Uvodni deo časa:  Na prethodnom času deca su izvlačila papiriće na kojima je bio ispisan naziv životinje koju će predstavljati. Dobili su zadatak na naprave masku lika životinje u čijoj će koži biti i da se raspitaju, kako se ta životinja kreće, glasa, šta jede i sl.Dobili su tekst pesmica, koje treba da nauče da recituju. (Maske smo zajednički napravili na času likovne kulture)Učelj pod maskom „Sove“ se obraća učenicima „divljim životinjama“ zdravicom.

ZDRAVICA

   Dragi gosti,dobro došli! U prirodi zdravi bili. Mnogo čuli i videli, s pticama se veselili, sa biljkama govorili.Hrabri bili kao vukovi uz brdo brzi kao zečevi.  Mladi, lukavi kao lisice, a vredni kao bubuce. Sve vas pozdravlja šumsko drveće, zečevi, travke i razno cveće. U vaše zdravlje, evo, svi mašu, a ja za pozdrav ispijam čašu.Sok je od zove iz kuće ove.
 

 

Živeli!

   Po izgovorenoj zdravici, učitelj pušta muzičku numeru „Čudna šuma“ – YU grupa.Sa početkom numere učenici i učitelj, svi pod maskama, počinju da igraju u ritmu muzike, i da se ponašaju u skladu sa tekstom pesme, oponašajući kretanje životinja.

Čudna šuma

Jednog toplog dana,

u sred guste šume,

medved ispi medni sok,

uhvati sovu i s njome

poče igrati rok.

 

Oko njih se brzo

sakupiše drugi,

družina je šumska sva

s medvedom i oni

zaigraše dva po dva.

 

Tresla se zemlja celi dan,

ne zna s kim igra ko,

dođe i tigar zvani Kan,

čudna šuma je to.

 

Na pečurki jedno

bubamara igra

partner joj je obad ljut

ona mu se žali kako

beše prvi put.

 

Slonica je opet

uhvatila miša,

pa se vrti s njim u krug,

mišica sa slonom

postade sad najbolji drug.

Tresla se zemlja celi dan,

ne zna s kim igra ko,

dođe i tigar zvani Kan,

čudna šuma je to.

 

Ljubomorna mečka

što joj muž sa sovom

igra ovaj vrsni rok

hoće da se napije

pa ispija medni sok.

 

Oko jednog panja

lija zeca juri,

moli ga za igru tu

on se ne da

želi kožu svoju čitavu svu.

 

Tresla se zemlja celi dan,

ne zna s kim igra ko,

dođe i tigar zvani Kan,

čudna šuma je to.

 Centralni deo časa:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Po završetku muzičke numere svaki učenik sa maskom po redu oponaša kretanje životinje i govori kratku pesmicu. Učitelj (u daljem tekstu Sova) zauzima svoje mesto na panju u školskom dvorištu, oponašajući sovu na drvetu, a učenici u ulozi životinja se nalaze oko njega i tada počinje detaljnije upoznavanje veselog društva koje se tog dana sastalo u šumi.Sova: -„Sve nas zovu divljim životinjama. Hajde da se bolje upoznamo“!

Sova:-„Ja sam sova, živim na drvetu, mogu da letim, imam krupne oči, a deca me često crtaju sa naočarima. Volim da dremam preko dana, a noću se hranim. Pitate se zašto? Pa eto imam velike oči, pa veoma dobro vidim i noću. Izvini mišiću, ali i ti si na mom jelovniku. Ali danju ja samo dremam, sve ja vidim . . . “

Sve životinje u glas:– „Šta, šta vidiš“?

Sova:– „Vidim vas. Ali da ne pričam ja ko ste vi, i šta radite po ceo dan, predstavite se sami“.

Medved:

Ko to ide trapavo,telo mu je dlakavo,

šape su mu teške,

šumom gega peške?

Usput mumla: „Muu-muu-muu,

preko zime spavaću!“

Kad proleće zarudi,

on se tada probudi.

Voli zrele kruškuce,

slatke šumske voćkice,

a najviše voli med,

pa ga zovu …..

Sve životinje u glas: – „MEDVED“!

Medved:– “ Tako je! Pogodili ste. Ali da vam kažem još nesto o sebi. Živim u šumi, hranim se biljem i ribom, kada je ulovim na reci, a najviše ipak volim kruške i meeed!

Imam četiri noge, krupan sam, debeo,prekriven debelim krznom koje me štiti od zime, i celu zimu prespavam u svom brlogu.“

Sova: – „Hvala medo, hajde, ko je sledeći?’

Vuk:

Auuu, auuu – on zavija,

i repinu dugu svija.

Kad mu gladan stomak krči,

celu šumu taj pretrči.

Danju, noću šumom luta,

traži nešto da proguta

živi s braćom u čoporu,

prikrada se ovčijem toru.

Zubi jaki, leđa jaka

– pričala je jedna baka

da je neku bajku znao

pa je baku progutao.

Kad pojedeš beli luk,

pogodićeš, to je  . . .

Sve životinje u glas: – „VUK“!

Vuk: -„Temaju meni i „Vučko“. Poznat sam iz bajki kao zloća, ali nisam ja toliko loš. Živim u šumi, imam četiri noge, brz sam, imam oštre zube, imam toplo krzno. Hranim se uglavnom mesom. Kad stignem zeku ja ga pojedem (baci pogled na zeku), a ponekad svratim i u selo po neko sočno mlado jagnje. U toku zime živim sa drugarima. Ne plašim se nikog sem lovca s puškom“.

Sova: – „Vuče, vuče baš si zloća. A gde ti je ona tvoja lukava drugarica“?

Lisica:

Lukava je, pametna je,

okom šara, repom vara.

Često čulji kraće uši

i široki rep roguši,

pa miriše, osluškuje:

„Da l’ to negde pseto laje“?

Boje lišća njena dlaka

neka takva il’ ovakva.

Kokica joj poslastica,

znači da je to . . .

Sve životinje u glas: – „LISICA“!

Lisica:-„Evo tu sam, ali možda i nisam toliko lukava koliko se priča. I ja imam četiri noge, lepu krznenu bundu, dobar vid, oštar sluh, dug rep i više sam spretna nego što sam lukava. Hranim se pticama, sitnim životinjama (pogleda na zeca i miša, pa se nasmeši). I ja ponekad u toku zime svratim u selo po neku masnu koku.

Sova: -„Kad te gledam, i dok te slušam, ipak bih ja rekla da si ti i lukava. Ko nam je još ostao“?

Roda:-„Evo i mene. Ja ne živim u šumi, najčešće me možete videti pored bare, reke ili, na nekom dimnjaku gde se nalazi moje gnezdo. Volim da jedem žabe i ribe. Imam dve duge i takne noge, i dug kljun, telo mi je prekriveno mekim belim perjem. A u toku zime selim se u toplije krajeve. Pitate se zašto? Zato što ovde bare i reke zalede, pa ne mogu da se snađem za hranu“.

Žaba: -„Kre, kre, kreeeee!“

Sova: -„Ne, ne, nisam ja vas zaboravila. Izvoli moja glasna prijateljice.“

Žaba: -„Kre, kre, kre! Ja se zovem žaba. Imam četiri noge, mnogo volim da plivam i skačem. Živim i u vodi i na suvom. Hranim se sitnim insektima (bubicama). Volim da krekećem, ali moram dobro da se čuvam kad izlazim iz vode, na suvo, jer roda i sova bi me rado pojele.“

Sova: – „Ne ovom prilikom, dok se upoznajemo, ne moraš da se plašiš mene i rode. Evo i drugi se ne plaše!“

Zeka:– „Da tako je!“

Ko dugačke uši ima

i oprezno sluša njima?

Ko to brze noge ima

i beži u skokovima?

Dlaka mu je meka, fina,

repić kratak – ne repina,

jer kad bi se rep oteg’o

teško bi od psa pobeg’o.

A njuškica – nežna, lepa.

Slatkiš mu je šargarepa.

A sad eci, peci, pec,

ti pogađaš, to je . . .

Sve životinje u glas: – „ZEC“!

Zeka: -„Pomislio sam da si me zaboravila, jer od ove kreketuše ne mogu da dođem do reči. Ja imam četiri noge, živim u šumi, hranim se kupusom, travom, šargarepom i zato imam ovako lepo i meko krzno. Moju šapicu, lovci kada me ulove čuvaju za sreću. Deca me vole, ali ja sam ipak plašljiv“.

Sova:-„Nisi valjda plašljiviji od miša?“

Miš: – „Ciju, ciju! Neko me zvao? Ko to kaže da sam ja plašljiv? Ja sam poljski miš, rođak mi je kućni miš. Ja za razliku od njega živim u šumi, livadi, a dom mi je ispod zemlje. Imam četiri male nožice, telo prekriveno finim krznom, dug rep koji mi ponekad stvara probleme, kad mi gospođa sova stane na njega. hranim se žitaricama koje nađem u svom okruženju.“

Sova: – „Dobro, dobro! Ko je sledeći?“

Bubamara:-„Dobar dan! Ja sam vrlo rado viđena u kosi i na odelima devojčica i dečaka. Tada mi pevaju pesmu:

Poleti bubamaro,

nađi gde je moje drago.

Živim na šarenim livadama, a bilje mi daje hranu. Moja krila su lepih boja, i volim da letim od cveta do cveta.

Sova: -„Vidim da imamo, i nezvanog gosta. (Životinje se pomere u stranu i pojavi se lovac).

Lovac: -„Pa ne bih ja baš rekao nezvani gost. Ja ne dolazim u šumu samo da bih lovio, već i da bih uzivao u vašem domu, a i u vama. U toku zime, lovci donose hranu za životinje da bi lakše preživele zimu.“

Sova: – „Dragi moji prijatelji danas smo mnogo naučili jedni o drugima, a upoznali smo i lovca na jedan drugi način, bez puške“.

Učitelj i učenici skidaju maske i zauzimaju svoja mesta u krugu. Učitelj inicira kratak osvrt na ono što smo danas naučili.

PITANJA:

  1. Hajde da imenujemo divlje životinje.
  2. Gde žive divlje životinje?
  3. Čime se hrane?
  4. Ko su im prirodni neprijatelji?
  5. Kako treba da brinemo o njima?

Domaći zadatak:

Prirodnjački album – zalepite fotografije divljih životinja sa kojima smo se upoznali i zapišite još neke zanimljivosti, pojedinosti koje saznate o njima.

I ne zaboravite:

PRIRODA JE MAJKA SVIH NAS, ZATO JE UPOZNAJTE, VOLITE, ČUVAJTE, NEGUJTE, POŠTUJTE I UŽIVAJTE U NJOJ.

  • Dr Milan Žderić, dr Geza Cekuš, dr Jovo Malešević, mr Branislav Grdinić: Metodika nastave prirode i društva, Todor, Novi Sad, 1996.
  • Dr Branislav Grdinić, dr Milan Žderić, dr Slobodan Stojanović: Metodika nastave prirode i društva, Učiteljski fakultet Sombor, 2001.
  • Biljana Trebješanin, Biljana Gačanović, Ljiljana Novković: Priroda i društvo za III razred osnovne škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva- Beograd 2002.
  • Dr Vera Matanović: Ekološka sekcija u osnovnoj školi, Beograd 1999.
  • 365 priča; IKP“EVRO“ 2002.
  • K.E.Grebner: Priroda poznata i nepoznata, Vuk Karadžić- Beograd, 1971.
  • Dr. B. Trebješanin, Lj. Novković, B. Gačanović; Priručnik za učitelje uz knjigu Prirode i društva; Zavod za udžbenike, Beograd 2002.
  • Simeon Marinković; Divlje životinje; Kreativni centar, Beograd 2001.

 

One response to “Neki moji radovi bez Tesle

  1. Povratni ping: ПРИПРЕМЕ | ИВАНИНЕ ПЧЕЛИЦЕ

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s