Takmičenje je….

Sviđa mi se, i to mi se baš sviđa  kako je @mzoran osmislio ovaj zadatak za svoje učenike, pa rekoh sebi, što da ne uzmem i ja jedan pre ručka. Prijaće sigurno. Probajte i vi! Zove se internet igra i ovde je  “Internet aperitiv”.

Pozz

Ostavite komentar

Objavljeno pod Obrazovanje

Na kraju, a opet na početku….

Svemu dodje kraj. Ali sve je to ciklus. Kraj jednog događaja, ne mora nužno da znači njegov nestanak, tako i kraj ovog seminara ne označava kraj bloga . Divno iskustvo.

Zaključio sam da mnoge stvari nisu tako strašne kada se zapišu, ali i da svako pisanije nije uspešno, jer nekada jednostavno nema inspiracije.

Elem, ove stvarčice  (BTF) moraju da se gaje, kao deca. Moraš da budeš pažljiv, kako, šta da uradiš. Da vodiš računa – sve pamte, ne zaboravljaju. Možeš da pogledaš i kako ih neko drugi gaji, ali ne uspeva to kod tebe, tvoj “pitomac” je drugačiji, tvrdoglaviji – nema na koga da bude – pa i ti moraš da mu se prilagodiš.

U svakom slučaju, želim da kažem – pošto danas nemam inspiraciju za velike misli – da mi je drago što sam primljen na ovaj seminar, da mi je bila čast da upoznam inspirativni rad nekih kolega i vidim da nisu svi pripadnici “Resavske škole” , da mi je žao što se nećemo videti uživo (ali šta da se radi, možda neki drugi put)…

U svakom slučaju, ostajte mi zdravo, budite maštoviti, slobodni i samo svoji i nemojte da dozvolite da oni koje vaspitavamo postanu hipnotisana gomila, jer mi smo ti koji sada i ovde vaspitavaju svoju budućnost.

Ako su propustili neku lekciju iz matematike, naučiće je kasnije, ali ako ih MI, SVI ZAJEDNO, ne naučimo i ne pokažemo im, da je moguće saosećati sa dugima, poštovati razlike (u svakom smislu), da je dobro imati svoje mišljenje i založiti se za njega, da samo rad i zalaganje donose ličnu sreću i zadovoljstvo…. onda…. onda to nikada neće naučiti, kasnije će biti kasno….

Onda se nama crno piše.  

Ostajte zdravo!

6 komentar

Objavljeno pod Obrazovanje, Odrastanje

“Magma” nas je održala……

- “njojzi fala” što bi rekli.

Jutros u školi toplo. Nisam ja ništa palio. Stigao ugalj.

Divota. A i napolju sija. Ma pročitalo prethodni članak, pa se sažalilo.

Razbaškarili se oni, razbaškario se i ja. Trče lavovi i ostalo zverinje preko ekrana TV prijemnika (Evo da i vi vidite ). Reko’ neću danas da im kvarim dan pismenim, može to i sutra.

Elem, zakuvalo se sa ovim seminarom, sve u šesn’es’, ne znam gde ću pre da’l na Twiter , da’l na Facebook stranu ili na grupu. Krenula reklama i za kumin sajt, novu knjigu, seminar i sve samo pršti od zalaganja za obrazovanje. Puna kuća papira, skripti, diskova… a draga, draga strpljivo čeka da se sklonim od ove sprave ne bi li gledala seriju. Ne može k’o normalne žene da gleda špansku seriju na TV-u, ne - mora baš neka kanadska koja još nema kod nas. Kaže zbog mog seminara je zapustila svoj život na društvenim mrežama …. Ma šta zapustila, nema ga uopšte….

I tako, da polako zavšavam ovde, pa odoh na T ili na F, ne znam više ni ja gde ću, u stvari znam, samo ne smem da kažem….

Ostavite komentar

Objavljeno pod Obrazovanje

Em je ‘ladno, em vrućina

Šta?

Nemam pojma. Nema pojma šta će biti u ponedeljak. Ogrev još nije stigao, a u petak bilo, o mašala +7 Celzijusa. Ja se malo šetkam, pa i nije strašno, ali oni???? Malo su poplaveli, nisu mnogo.

Razmišljam o dve solucije.

Prva, povadim stari školski nameštaj i da naložim. Ionako se oko njega svađaju na Školskom odboru već godinama, i dok nađu rešenje (čitaj-ko će da ga uzme za džabe) već će da istruli (na pola je već). Lepo naložim njime peć, ima samo da pucketa, biće i njima i meni toplo. Mada, nešto se mislim da to neće proći nekažnjeno, ipak racionalizacija još nije gotova, možda nadležni zaključe da ovaj “Neron” ne brine dovoljno za svoje đake i pogrešno shvate ovaj moj postupak. Da razmotrim ja i drugu soluciju.

Druga opet zavisi od onog čike iz prethodnog teksta. Imam lep snimak safarija na Ngongongare u Tanzaniji, kod čika Hardi Krugera (ma ne, nije on samo bio SS oficir u našim filmovima, voleo čovek i prirodu), elem, ima ja taj snimak, ono 55 stepeni u hladu, znoj te pobije samo kad vidiš kao ono sve talasa od vrućine. Ko velim prvaci i predškolci još nisu bili u ZOO vrtu, u španskim serijama slabo ima te divljači, a serija “Opstanak” ne može da dođe na red od kojekakvih boljih života koji otpisuju srećne ljude i traže porodična blaga, pa je vreme da upoznam decu sa zverinjem u dalekim, večno toplim krajevima. A kad se zadube u ono prostranstvo zaboraviće da im je hladno.

Pih, šta zna dete šta je +7 stepeni. Eno kako onaj mali Hari Poter, ništa.

Videćemo šta će biti.

Ah da, setih se jedne priče moje bolje polovine. Zanosila se i ona nekada prosvetom, radila par godina, pa digla ruke.

I tako ona jedne zime, mislim da je 2008. krene na posao.

Sati je 5.30 – Sneg do kolena ispred zgrade – nema veze, ako ide autobus ide i ona.

Sati je 5.45 – Na stanici kažu ide autobus, al’ ne znaju dokle. Nema veze, na posao mora da se ide. Cilj ovog putovanja je mesto 25 kilometara udaljeno od našeg grada. Sve je bilo lepo prvih 20 kilometara, magistralni put, očišćen, divota, u autobusu toplo, prvi zraci sunca se probijaju …

Sati je 6.30 – Kad su stigli do skretanja za NN selo, nema dalje. “Ko mora, nek izlazi, ja dalje ne idem” kaže njoj vozač ” a ti učiteljice ako si pametna, ti ćeš sa mnom nazad”. Zamoli ga ona da pričeka minut da pozove centralnu školu, koja je naravno na putu. Cvrkutavi glas joj saopšti da produži na svoje radno mesto jer nije baš tako strašno, a kad direktor stigne on će je pozvati i obavestiti šta dalje. Slegne ona ramenima pozdravi se sa vozačem i krene polako, uzbrdo i kroz sneg punih 4.633 m.  Zamislite tu divotu.

Sati je 8.10 – Na odredištu. Vrata zaključana. Nema nikoga. Pomalja se pomoćni radnik iz svoje sobice i kaže : “Što’s došla ojtros. Vi’š ka’ko je?”. Gleda ona u njega, gleda u onaj sneg. Pa joj zima, a kuva od besa. Em ‘ladno, em vrućina. Pojaviše se dve devojčice, došle u školu, izvinjavaju se što kasne. Uđoše u kuću kod pomoćnog radnika taman na vreme za poziv direktora (inače, svi su zaboravili kada je on prvi put izabran, u prošlom veku sigurno, ali kad – ne seća se niko). “Odlično koleginice, to je inicijativa. Tako treba, ne možemo mi da zavisimo od vremenskih uslova. Ova zemlja ne bi bila izgrađena da se vodilo računa o vremenskim uslovima. Šta da radite… pa ne znam… samo dvoje….uh, to je malo…. Ništa onda.. pustite i njih kući. Sutra? Sutra je novi dan videćemo. Doviđenja”

Ostade ona tako u čudu. Opet 4.633 m do na drum, pa čekaj autobus, pa u Dom Zdravlja, pa bolovanje, pa 10 dana krevet, kapsule, čajevi (preselo mi je). Srećom za to vreme prestade da pada sneg, rasčistiše puteve i nastavi se sve po starom.

U ponedeljak verovatno neće biti snega, al’ će biti ‘ladno. Pitanje je samo dal’ Afrika il’ vatra….. Rasplet će biti objavljen u ponedeljak.

2 komentar

Objavljeno pod Obrazovanje

Kako danas rastu?

Ih kako?

Pa lepo, ko pre… Pa neće baš biti.

Jutros sretnem svog bivšeg učenika. Bio je problematičan na kub. Završio je osnovnu – naravno (A ko nije?). Posle sam ga viđao kao prekopava ulice onom velikom bušilicom, al’ sam ga viđao i na nekim mestima koja nisu da se ovde pominju i tako …

Prošlo je tri godine od njegove male mature. I kao što rekoh sretnem ga danas. Sve fino, kulturno, kako ja, kako on, i tako to. A on u februaru čeka bebu. Aha, pa lepo.

I kako danas rastu?

Ostavite komentar

Objavljeno pod Odrastanje

Nepodeljena škola! Kako li je tamo?

Naveći deo svoje profesionalne karijere radim u nepodeljenim školama. To su one škole koje se nalaze dalje od grada, a uglavnom su starije od gradskih, obično su okružene šumom i poljem, a ako imate sreće možda se nađe i neki potok ili reka u blizini. Zovu je nepodeljena jer sva deca sede u jednoj učionici, svi – od prvog do četvrtog razreda – zajedno. Doduše, može da se desi da im se priključi i neki pretškolac.

I tako …

I tako dok mlađi slušaju šta uče stariji, stariji slušajući šta uče mlađi obnavljaju ono što su već naučili. Svašta može da se radi u nepodeljenoj školi, domaće životinje možemo da vidimo u komšijskom, a ponekad zalutaju i u školsko dvorište. Merenje i mere, ništa lakše – na livadu, pa pobodemo kočiće i odmah je lakše kad se vidi svojim očima – pa nije taj hektar nešto strašno… Likovno pa gde je bolje nego u prirodi, ima materijala za kolaž , a i modela koji su spremni po ceo čas mirno da stoje (jer ne mogu nigde ni da odu) da bi ih mi naslikali. Smena godišnjih doba nigde nije tako jasno uočljiva kao u okolini nepodeljene škole.

I tako …

Ali… ali nepodeljena škola znači i da je oronula zgrada, i da je hladno, da fizičko može samo po lepom vremenu, i četvorostruku administraciju i tako dalje. Znači i da najčešće nema struje i da ne radi telefon (stabilni ne radi jer je duvao vetar, a mobilni i onako nema domet), i da čim krene loše vreme autobus najverovanije neće voziti u vašem pravcu, pa se pripremite na bar sat pešačenja po vetru, kiši ili snegu…

I tako ….

Imamo TV, DVD, računar, modem, gomilu diskova koje smo dobili uz udžbenike i koji treba da nam pomognu da bolje shvatimo gradivo. I sve to mi upišemo u obrazac o opremljenosti škole i pošaljemo nadležnima, oni stave na spisak i sve je super. Ali opet nešto fali, nešto što se ne upisuje na taj spisak.

- Šta?

- Pa Tesla…

- Kako molim?

- Pa fali nam Tesla, bez struje tehnologija ne može da radi.

I tako …

Nepodeljena škola, je oblik škole, koji se zaboravlja kada se pišu udžbenici i kada se daju preporuke za rad.

I tako ….

Kako li je tamo? Mnogo je lepo.

5 komentar

Objavljeno pod Obrazovanje